Чудан почетак не значи и лош почетак
Најчуднији почетак школске године икад донио је да се по први пут ђацима говори да се не смију дружити са другарима, не смију излазити из учионице на одмору, да не дијеле своју ужину, прибор, да носе маске…
Актив жена СП Бијељина организовао је трибину поводом Међународног дана учитеља, а на којој је анализиран утицај пандемије вируса корона на наставу, посебно на основно образовање тј. дјецу до 5. разреда. Посебно је анализиран општи утицај короне у образовном и менталном смислу на социјализацију дјеце.
Психолог Ивана Јанковић Ђокић истакла је да је веома важно заштити поред физичког и ментално здравље. Велики број особа има анксиозност, осјећај да немају контролу над ситуацијом, забринутост, страх од непознатог и неизвјесне будућности.
„То су нормалне реакције на овакву ситуацију. Ипак, ако нам та стања дуже трају или нас ометају у свакодневном функционисању могу прећи у проблем. Корона сама по себи не буди та стања и емоцје него ми сами себи. Ми имамо контролу над својим мислима, па тако и емоцијама. Важно је филтрирати информације које долазе до нас, објаснити их себи, не допустити да нас обузму. Важно је бринути и о свом менталном, поред психичког здравља!
Такође, то све утиче и на дјецу. Дјеца у нижим разредима основе школе углавном не разимију на когнитином нивоу, али осјећају све. Њихов свијет је сада другачији – правила понашања, однос према другима. Такође, неприродно им је што због ношења маске не виде израз лица саговорника, а за њих је веома значајна невербална комуникција, посебно са одраслима“, рекла је Јанковић Ђокићева.
Она је истакла да је потребно свакодневно разговарати са дјецом да буду информисани о ситуацији, а не искључени и застићени од реалности која нас окружује. Рекла је да им треба објснити да су нова правила понашања тренутна и важна за њих, а не нешто што се “мора”, јер им се на тај начин ствара отпор према томе или страх од посљедица ако се не поштују правила (нпр.ношење маске).
Учитељица Јелена Таборин истакла је да што се тиче тренутне наставе велики проблем и недостатак је социјализација дјеце. Нема више дружења, дјељења ужине и заједничких игара. Ново прилагођено радно вријеме подразумијева двоструко брже излагање, а то није могуће. Све то треба помножити са два јер су одјељења подјељена.
„Дјеца у млађем сколском узрасту уче читати и прате учитеља и његове усне док чита, добијају мотивацију и подстрек када им се учитељ осмјехне, сада је то све отежано због маски. Али остаје нада да ће наш сјај у очима замјенити осмјех бар док не прође ова ситуација“ рекла је Јелена Таборин.
Учитељица Ивана Јевтић осврнула се на он-лине наставу.
„Предност он-лине наставе се огледа у томе што се дијеца технолошки осавремењавају у погледу нових начина учења на даљину. Потреба за превеликим утицајем и помагањем од стране родитеља у праћењу он-лине наставе у нижим разредима који нису увијек у могућности да то и остваре су најчешће замјерке и недостатци овакве врсте наставе. Такође, систем оцијењивања би требао бити бољи у овом узрасту. Такође изражавам захвалност свим државним институцијама на раду и ефикасности које су омогућиле овакав вид наставе када других могућности рада нисмо имали“, рекла је Јевтићева.
Међународни дан учитеља обиљежава се одлуком организације УНЕСЦО од 1994. године, у знак сјећања на 5.октобар 1966. године када је усвојена Међународна препорука о статусу учитеља.
